„Moram da vam odam priznanje za knjigu – sjajna je! Veoma volim knjige i priče iz perioda naše bliže i dalje istorije. Ovo je divan dokument i prelepo svedočanstvo! Uradili ste odličnu stvar! Hvala vam!“

„Upravo sam završila čitanje knjige i tako se isplakala. Knjiga je fantastična, a Miodrag je tako pisao, kao da je svih ovih godina bio pisac. Dok sam čitala, a to sam pričala i deci, imala sam utisak da se u svakom segmentu svih dešavanja nalazim tu i stvaram sliku Ilije, tu uniformu koju je ponosno nosio, dok je toliki put prevalio i jurišao i prolazio kroz sve teskoće rata, gladi i bolesti, na putu ka slobodi. Ni glad, ni hladan vetar i sneg, ni smrt na frontu, nisu mogli da zaustave Iliju i sve ratnike, heroje da donesu slobodu svome narodu. Knjiga je potresna, a i poučna i za duboku analizu. Moje mišljenje je da bi puno mladih ljudi trebalo da je pročitaju i shvate kakav život može da bude, da od goreg ima gore.“

„Božanstvena knjiga. Uživala sam u svakoj stranici.“

„Čitajući ovu predivnu knjigu proživeo sam sve nedaće junaka Ilije Ilića. Iz perspektive današnjeg blagostanja i izobilja jako mi je teško da poverujem kako sam čovek skoro bez ičega pređe pola sveta da bi došao na front koji je tek početak stradanja i gde su naši preci pokazali celom svetu koliki su div junaci u pravom smislu te reči. U daljem stradanju i patnjama Ilije vidimo kolika je ljubav oca prema detetu, običnog čoveka-rodoljuba prema državi. Odavno lepšu, snažniju, emotivniju knjigu nisam pročitao, hvala Iliji i svima njemu sličnima. Zbog njih danas postojimo!“

„Ova knjiga je napisana jasno, iskreno i potresno. Vraća nas u vreme velikih stradanja i žrtvovanja za svoj narod i otadžbinu. Ilija je dao svoj mali doprinos i pomogao da se postigne naizgled nedostižan cilj. Njegova rešenost da savlada sve prepreke i pređe “pola sveta” da bi pomogao svojoj braći na Solunskom frontu pokazuje nam da ako se veruje u ideale ništa nije teško. Sve preporuke!“

„Fenomenalna knjiga! Prosto neshvatljiva ideja da se od Rumunije neko zaputi ka Solunu preko Japana! A onda shvatiš da je tada to bio jedini način. Ovo je prava pustolovina i putopis sa neobično zanimljivim događajima i Ilijinim doživljajima. I onda koliko je god to dugo putovanje bilo teško, dođe ono još teže i najviši vrhunac, proboj Solunskog fronta. Verodostojno, prateći ratni dnevnik, ali i kroz prizmu našeg junaka, mogao sam da doživim i osetim kako je to izgledalo. Da ne kažem ništa o kraju to morate da pročitate. Mislim da bi po ovoj knjizi mogao da se napravi odličan film.“

„Upravo sam završio knjigu Miodraga B. Ilića. Najkraće – oduševljen sam. Moje lično mišljenje, šteta što mu osnovno zanimanje nije književnost.“

„Pročitao sam knjigu. Zaista je teško sumirati utiske ali pre svega ti hvala što si ovakvu knjigu napisao i smatram da je od ogromnog značaja. Ne samo da si spasao od zaborava svoju porodičnu istoriju nego i bacio svetlo na suštinu kojoj svi mi možemo da težimo. Voleo bih da ti pomognem da knjiga dođe do što većeg broja ljudi.“

„Knjiga „Hodočašće Ilije Ilića“ možda nije „savršena“ knjiga (usuđujem se da govorim kroz mišljenje drugih ljudi i ne iskazujem svoje kada to kažem), ali je smatram vrlo važnom za srpsku istoriju, pre svega. Zašto? Zato što ne samo što skreće pažnju na druge zaboravljene knjige, što najverovatnije, nažalost, kao sudbina čeka i ovu knjigu, jer je verovatno neizbežno, nego zato što ukazuje čitaocima na zaboravljene ljude iz naše istorije, o kojima se više ili ne govori, ili gotovo ne govori.“

“Čitajući knjigu ‘Hodočašće Ilije Ilića’ uspeo sam, makar na trenutak, da zamislim kako je izgledao život na ovim prostorima za vreme I sv. rata. Knjiga je napisana tako da onaj koji je čita uvek poželi da pročita i stranicu više. Takav osećaj sam imao i ja. U knjizi se verno opisuju osobine glavnih junaka, kao i Ilijina nesalomiva volja. Drago mi je što knjiga svedoči da su na ovim prostorima živele takve ljudske veličine, na koje bi svako od nas trebao da bude ponosan. Preporučujem je svima!”

“Ne znam kako da opišem osećanja, koja sam imao dok sam čitao tvoju knjigu. Na tom putu oko sveta sa Ilijom, u meni su se probudila lepa osećanja, karakteristična za naš narod u vremenu u kojem su živeli, a koja si ti tako lepo opisao, a ja imao oćecaj kao da sam tamo. Kada si mi poklonio knjigu, prvo što sam pomislio, bilo je: “Šta je napisao u tih petsto strana? Ko će sve to da pročita?” A kada sam počeo da čitam knjigu… Posle nekog vremena, kroz glavu mi je prošla misao, da nisi normalan kako si lepo napisao knjigu! Ja sam je pročitao u jednom dahu. Kao što je Bog, kako je Ilija rekao, dotakao svakog Srbina i dao mu tu snagu i želju da oslobode i povrate našu zemlju, tako je Bog dotakao Tvoju glavu, da napišeš ovu divnu knjigu… HVALA TI!”